stari prijatelj

        Poslednjih nekoliko dana se svađam, inatim, nemam vremena, gunđam, ma, sve na broju i gomili. Nedostaje mi vreme za mene. Znam koliko to zvuči sebično, ali mi nedostaje tišina.

      Kafa koju pijem u tišini. Prazan prostor. Vreme koje otiče samo sebe radi. To je, valjda, navika čitanja.
Pre studija slobodno vreme je oticalo na knjige, a sad spremanje ispita izgleda tako, samo ne tako rasterećujuće, ali opet lepo. Odatle navika da često ćutim. Da mogu dugo sama. I da budem savršeno srećna u tom stanju.

      I konačno se danas dohvatih čitanja. "Portret umetnika u mladosti" je dinamičan, konfuzan, sulud, jednostavan. Doživljeni govor i unutrašnji monolog su se oduvek opirali mom srednjovekovnom shvatanju književnosti, ali sve to nije bitno. Bitno je tišina. "Lepota je obećanje sreće" - kaže Stendal. Lepota čitanja nije obećanje sreće. To je sreća sama.